"U 2025. ulazimo sa temperaturama iznad proseka": Oglasio se direktor RHMZ, evo kada ponovo stiže sneg

Prema najnovijoj prognozi RHMZ, sutra, na dan dočeka, u Srbiji će biti sunčano i relativno toplo, negde i do čak 13 stepeni Celzijusovih preko dana, dok tokom noći temeprature se spuštaju ispod nule.

Direktor Republičkog hidrometorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić izjavio je danas da će Srbija u Novu godinu ući bez snega i sa temperaturom iznad proseka za ovo doba godine, prenosi Tanjug.

Novogodišnja noć hladna i suva

"Očekujemo da će sutrašnja, novogodišnja noć biti relativno hladna i suva. Minimalna temperatura koja se očekuje na širem području grada biće u intervalu od -3 do 0, a na području Srbije od -6 do 0", rekao je Nikolić za Tanjug.

Dodao je da se u Vojvodini, po kotlinama i dolinama reka očekuje pojava magle i niska temperatura tokom jutra, dok će se dnevna temperatura sutra kretati u intervalu od 3 do 8 stepeni, a na području Negotinske krajine biće i znatno više, oko 13 stepeni.

Pogledajte detaljnu prognozu za doček Nove godine i ostale dane praznika.

Temperature od 1. do 5. januara

Nikolić je ukazao da će 1. i 2. januar obeležiti sunčano vreme sa temperaturom od 6 do 14 stepeni što je iznad proseka za ovo doba godine, a od 3. januara kreće oblačno vreme sa slabom kišom, a u noći između 4. i 5. januara sledi zahlađenje za desetak stepeni koje će usloviti da kiša koja će se javiti postepeno pređe u susnežicu i sneg u zoni Vojvodine nakon čega će se postepeno širiti i na južni deo Srbije.

Vremenska prognoza na Badnji dan

"Na Badnji dan imamo pauzu što se tiče padavina, trebalo bi da bude suvo vreme, da bismo od Božića pa do 9. januara imali opet uslove za padavine. Promenljivi uslovi temperaturni za sneg i kišu, javiće se negde od 10. januara pa nadalje", rekao je Nikolić i dodao da postoji mogućnost snežnih padavina i posle 10. januara.

Najhladnija i najtoplija novogodišnja noć

Naveo je da je najhladnija novogodišnja noć bila 2014. godine kada je minimalna temperatura bila 15 stepeni ispod nule na Celzijusovoj skali, a najtoplija 2022. godine kada se 2023. godina dočekala sa temperaturom od skoro 20 stepeni Celzijusovih. Istakao je da je svaka vremenska prognoza veoma izazovna i uvek može da se javi neki vanredni događaj, te da zbog toga u RHMZ-u 24 sata svih sedam dana u nedelji rade nadležne službe, odnosno operativne službe.

Šta se dešavalo sa vremenom prethodnih godina?

Direktor RHMZ-a istakao je da su godinu koja je na izmaku obeležile poplave koje su se događale u Španiji i u Italiji, ali i bujične poplave u Republici Srpskoj, kao i veoma intenzivne padavine koje su izazvale velike vodostaje i popave u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Austriji, kao i visoka, gotovo ekstemna, temperatura praćena toplotnim talasima koji su trajali i po nekoliko dana u nizu.

"Pratimo sve događaje, a ova godina je bila prilično opterećena događajima i na globalnom i na lokalnom planu. Mi smo kao iskusna služba pratili sve te događaje i iz sata u sat davali smo našem štabu veoma kvalitetnu informaciju. Imali smo veoma pouzdane i kvalitetne podatke šta će se dešavati i informaciju da to neće imati tako negativne posledice za naše područje. Tako da smo u tom smislu, dakle, položili ispit", rekao je Nikolić.

Leto 2024. najtoplije do sada

Dodao je da je leto 2024. godine bilo najtoplije do sada i da je bilo za 3,3 stepena toplije od prosečnog leta u referentnom periodu od 1991. do 2020. godine.

"U istoriji merenja smo zabeležili neke najekstremnije vrednosti. Mi smo na našem području u jednom danu zabeležili minimalnu temperaturu od 31,2 stepena u Vršcu i maksimalnu temperaturu u Ćupriji, 41,8 stepeni Celzijusovih. Tako da imali smo dosta tih ekstrema kada je u pitanju odlazeća godina", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, za pouzdane prognoze potrebno je ne samo poznavanje dobro matematike i fizike, već i infrastruktura i tehnička podrška.

"Pouzdane prognoze dobijaju se izračunavanjem na moćnim računarskim sistemima, korišćenjem takozvanih matematičko-fizičkih modela koji uključuju jednačine koje predstavljaju dobro proverene fizičke zakone", rekao je Nikolić.

Greške u prognozi su neminovne

Dodao je da su greške u prognozama neminovne, jer se već na samom startu pojavljuje greška, a onda tokom računa u numeričkoj prognozi ta greška se nagomilava i onda je ograničena na neki manji period od desetak dana. Objasnio je da se pomoću određenih metoda može odrediti dugoročna vremenska prognoza, ali ona ne može biti precizna dan za dan, već se određuju trendovi - u smislu da li će određeni mesec biti topliji ili hladniji u odnosu na drugi.

Šta se dešava sa klimatskim promenama

"Klimatske promene se dešavaju i da biste ustanovili promene, to znači da morate da pratite trend vremenskih procesa u dužem vremenskom intervalu, najmanje 30 godina. Tako da klimatske promene postoje, ali one ne utiču direktno na prognozu. Vi uvek polazite od početnih uslova koje dobijate trenutnim merenjem", rekao je Nikolić i dodao da promena klime ne utiče na tačnost prognoze.

Pogledajte šta naučnici prognoziraju u 2025. godini kada su temperature u pitanju.

"Tačnost prognoze zavisi od tih računarskih sistema, visokih performansi, zavisi od naših modela i našeg znanja i sposobnosti našeg sinoptičara da koristi te produkte i da ih valjano distribuira", istakao je Nikolić.

SMS poruke o najnovijim vremenskim upozorenjima

Ukazao je da je sistem informisanja i komunikacije sa korsnicima unapređen nakon poplava 2014. godine, kao i da su SMS poruke o najnovijim upozorenjima ranije slali samo državnim institucijama koje direktno učestvuju u sistemu zaštite i spasavanja, a sada je odlučeno da SMS poruke o vremenskim nepogodama šalju celom stanovništvu kako bi ih informisali o ekstremnim vremenskim pojavama.

"Mi smo implementirali pravni osnov za to kroz sporazum između Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vodne situacije i RHMZ-a, a tu se našli i Republički seizmološki zavod i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost, preduzeća 'Srbija vode', 'Vojvodina vode' i mobilni operateri. Mi smo formirali taj servis 15. septembra i on je krenuo operativno 23. decembra sa radom, kada smo očekivali obilne snežne padavine. Taj sistem će se i dalje aktivirati po strogim kriterijumima svakog od učesnika u tom servisu, koje smo definisali da ne uzbunjuju stanovništvo za one pojave koje su česte i relativno uobičajene, nego za one najintenzivnije", naglasio je Nikolić.

Praksa koju koriste evropske zemlje

Prema njegovim rečima, to je dobra praksa koja postoji i u nekim evropskim zemljama na koje se RHMZ ugledao kada je uvodio ovaj sistem. Govoreći o planovima RHMZ-a za naredne godine Nikolić je istakao da imaju mnogo strateških planova i započetih projekata.

"Ono što su planovi, to je unapređenje osmatračkog sistema, računarsko-prognostičkog sistema i telekomunikacionog sistema. Moramo razviti i unaprediti sve one sisteme koji će nam omogućiti da ta naša rana najava od nekoliko dana bude pravovremena i da produkti koje dobijamo budu odgovarajući za korisnike koji su u sistemu zaštite, spasavanja ljudskih života i materijalnih dobara", zaključio je Nikolić.

Za kraj je dodao da u okviru projekta za adaptaciju na klimatske uslove koji je usvojila Vlada Srbije imaju i planove za unapređenje računarskih sistema visokih performansi uz pomoć kojih bi uspeli da sa boljom rezolucijom dobiju odgovarajuće prognoze.

Bonus video:

Espreso/Agencije/M.L.